Трг од књиге

ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗОР ОПШТИНА ХЕРЦЕГ-НОВИ

Организатори : Општина Херцег-Нови, ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови, ЈУК Херцегфест, Књижевна заједница Херцег-Нови

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР:
Гордана Булатовић, савјетник предсједника Општине
Оливера Доклестић, начелник Секретаријата за друштвене дјелатности
Невенка Митровић, директор ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови
Дејан Ђуровић, директор ЈУК Херцегфест
Биљана Кршанац, директор Туристичко-информативног центра Херцег-Нови
Вишња Косовић, предсједник Књижевне заједнице Херцег-Нови
Др Вукашин Михајловић
Селимир Радуловић, умјетнички директор
Желидраг Никчевић, књижевни критичар

На древном Тргу Херцега Стефана у Старом граду смјестили су се: Црква св. Архангела Михаила, Архив Херцег-Новог, Градска библиотека и читаоница, Галерија “Јосип Бепо Бенковић”, Галерија Suе Ryder и Радио Херцег-Нови. Своје мјесто у том својеврсном духовном, културном и умјетничком мозаику нашао је од 21.08 – 02.08. 2003. године и ТРГ ОД КЊИГЕ, књижевно-издавачка манифестација.
Суштина концепције ТРГА ОД КЊИГЕ јесте да окупи најугледније издаваче, књижевнике, културне посленке у вријеме када је туристичка посјета најмасовнија и да нашим гостима понуди прворазредне културне програме. За дванаест дана посјетиоци су били у прилици да се на двадесетпет штандова упознају са новим издањима наших издавачких кућа. Реализована су двадесетчетири књижевна програма, изузетно посјећена. Међу учесницима Програма било је духовника, књижевника, универзитетских професора, културних посленика...

БЕСЈЕДА ДРАГУТИНА ВУКОТИЋА НА ОТВАРАЊУ САЈМА ТРГ ОД КЊИГЕ
Будућност свијета не зависи од економије него од духа

Веома уважени љубитељи књиге, даме и господо, указана ми је част љубазним позивом да отворим овогодишњу свечаност посвећену излагању књиге.
Географским положајем и природним љепотама привилеговани Херцег-Нови вјековима је привлачио осјећајне и мудре људе, вриједне ствараоце и угледне грађане. У овом граду, украшеном егзотичном флором и испуњеном медитеранском аромом, боравили су и стварали многи књижевни великани, од којих су само неке – захвални Новљани овјековјечили њиховим попрсјима, постављеним у градским парковима и на трговима. Ријечју, овај прекрасни град је био и остао умјетничко стјециште и угодно људско пристаниште свим добронамјерним људима и префињеним душама. У мору, које запљускује херцегновске обале усидрена је временска бесконачност и просторни бескрај. Херцег-Нови може да се поноси својом културном мисијом и дугогодишњом традицијом у гостопримљивом одржавању сајмова или празника књига.
«Књиге се не пишу за себе, већ за читалачку публику», говорио је Радован Зоговић. Заправо, сајмови се организују да би се књига приближила заитересованим људима. Губитак смисла живљења је најопаснија болест савременог, егзистенцијалним безнађем и пријетећом технологијом, планетарно узурпираног свијета. Уистину, хуманим порукама и безусловним човјекољубљем оплемењене књиге дјелују терапеутски или, пак, могу да амортизују психосоцијална патолошка стања међу људима и народима.
Мудрост се постиже успостављањем равнотеже између човјековог емотивног и мисаоног бића, јер се људи понашају више на темељу осјећања него мишљења, иако се осјећања и мисли интензивно прожимају и нераскидиво преплијећу. Заправо, емоционална интелигенција представља «основни таленат за живљење», а не може се живјети без циља, смисла и наде.
Живот је једна од чудесних творевина, сазданих од «звјездане прашине». Ерго, човјек је еволутивно створење Космоса рођено на Земљи. Овог сићушног гиганта, мождана функција, односно енормна способност уобразиље чини дијелом неизмјерне Васељене. Заправо, мозак је неуморан, од размишљања и осјећања постаје оштрији и бистрији.
Кроз књиге треба тражити рјешење за цивилизацијске и животне ребусе, као и многе друштвене изазове и моралне дилеме. Задатак науке, и књиге, да у невидљивом открива видљиво, да у малом проналази велико, у микрокосмосу тражи моделе устројства макркосмоса и да утврди право мјесто човјеку између земље и неба.
«Задатак умјетности је, пак, да штити човјекову личност од безличности», како је говорио Блаже Конески.
Стваралаштво до краја живота је један од предуслова дуговјечности, јер радом човјек, бар, дјелимично одлаже сопствену смрт. Послије биолошког краја, човјек за собом не оставља оно што је сакупио него само трајне вриједности које је остварио. Истини за вољу, човјек послије смрти оставља своје име. У међувремену, долази до изражаја највећа снага времена, садржана у заборављању просјечнога, а заборав је својеврсни ментални злочин, дефект у памћењу. Књиге не морају обавезно да радикално мијењају свијет, али га сузбијањем заборава стално унапређују. Гледано биолошки, човјеков живот је кратки сазнајни тренутак, између рађања и смрти, који треба што прије и што више испунити духвним и естетским вриједностима. Ћутање је, по Борису Пастернаку, највиша човјекова преокупација. Најважнија обавеза аутентичног интелектуалца се састоји у сузбијању «диктатуре баналности». «Хомо сапиенса» треба преименовати у «Хомо емотионалис» због свестраног значаја «осјећања» на цјелокупно људско функционисање. «Будућност свијета не зависи од економије него од духа», прогнозира Александар Солжењицин. Интелектуални тренинг може да се проводи рјешавањем укрштених ријечи или читањем детективских или хорор романа или, пак, свјетских класика. Духовност је насушна потреба савременог човјека. На жалост масовна публика није превише заинтересована за читање књижевних дјела, јер се радије окреће електронским медијима, који захтијевају посебну пажњу и мисаоно филтрирање. Оправдан је страх да ће књига у наредном вијеку изгубити преимућство над телевизијским екраном и Интернетом. Наиме, телевизија постаје средство информационе репресије, у виду тешко провјерљивих и сугестивно емотивних дезинформација.
Нема више необразованих ни високообразованих људи, јер их телевизија током свакодневног пасионираног гледања редуцира на полуобразоване. Међутим, елитни интелектуалац треба да има своју, а не позајмљену интелигенцију.
Укратко, телевизија је одвојила људе од књиге и читања, мијењајући цивилизацијску матрицу. Данас се више гледа него што се чита, али се свијет не мијења на боље. Зашто да се читају књиге кад могу да се гледају на екрану и читају либрофоби.
Интернет је направио револуцију у међуљудским односима. Савремена дјела мијењају свој био ритам, бјеже из дана у ноћ. Интернет еротика и порнографија подижу нову сексуалну реолуцију, праћену промискуитетом и експлозивним ширењем полних болести и пандемијама сиде. Какав год секс пожелите, можете га наћи на Интернету. Футуролог Лен Пирсон предвића да ће компјутери достићи људску интелигенцију 2015. године.
Рачунари лишавају човјекове потребе за учењем и стицањем знања.
Упркос наведеном, страху за судбину књиге нема мјеста. «Библиотека може да заузме мјесто Бога», тврди Умберто Еко.
Штампана ријеч подстиче на размишљање, док слици годи немишљење. Интелектуално уживање треба тражити у студиозном читању, а не у сурфовању Интернетом. Читање је једна од најважнијих човјекових функција, категорично потврђује Маргарет Дирас.
Књиге и надаље треба да представљају солидан темељ широког образовања и кристализациону основу опште културе. «Компакт диск је јефтина информација, а штампана «Енциклопедија Британика» је култура», каже њен уредник. Дакле, штампана књига није угрожена електронском књижевношћу. Оне се укрштају, али не потиру.
Духовна љеност, изазвана доколицом и хедонизмом, уводи личност у стање спиритуалног равнодушја и животног нихилизма, а људима су успјех и стваралачка сатисфакција насушно потребни, као кисеоник.
Нова цивилизација се назива «креативно друштво», у којем се кључни неурони налазе у сивој супстанци коре великог мозга, неопходној за функционисање ума. Мозак уобичајено ради са пет одсто капацитета, а код највеће менталне концентрације користи се 30 одсто потенцијала. То значи да се само са дјелимичним ангажовањем људских емотивних и мисаоних система, могу ефикасно проводити истраживања у свим научним областима и успјешно дјеловати у свим гранама умјетности. Таквим креативним поступцима се могу остваривати промјене у свијету, правећи га бољим и љепшим. «Живот је кратак и пролазан, а писана ријеч је чврст и вриједан биљег и доказ да је човјек постојао», каже Папа Јован Павле Други, изражавајући забринутост за судбину човјечанства. «Ријеч је оружје. Језик је бојно поље борбе за моћ и власт. Језик је постао политички и тако прекинуо везу са истином. Истина је оно што пише у новинама, оно што се не показује на телевизији», прекоријева и оптужује Ноам Чомски.
Човјек је сит велике политике и хтио би да се окрене себи и малим личним потребама. Обичан човјек је уморан од свакодневног насиља, модификоване историје и социјалне неправде. Једини прави пут до еманципације је преко учења и знања, односно присног друговања са истинољубивим књигама. Захваљујући на пажњи и стрпљењу – проглашавам Сајам књига отвореним.

ПОЗДРАВНА РИЈЕЧ ПРЕДСЈЕДНИКА ОПШТИНЕ ЂУРА ЂЕТКОВИЋА
Књига је опстојност и судбина

Драги пријатељи, уважени поштоваоци писане ријечи и књиге. Један пјесник је у једном стиху рекао: «И књиге се радују када се састају људи ...» Вечерас нас је окупила величанствена хипнотичка снага књиге у којој живи згуснуто памћење народа, мудрост вјекова, болно искуство човјека; обични или необични доживљаји љубави, вјере, наде, доброте; нешто што се не даје до краја ни оку нити потпуно уму ... Књига је опстојност и судбина, моћ, оно што најискреније посредује између људи и бића која мисле.
Кажу да нема напорнијег посла од «грађења» књиге. То је неимарство од којег неимари никад и никако не одустају, увијек желећи да додају још по коју циглу да би њихов монумент био љепши оку, јаснији и одређенији уму, ближи читаоцу ....Да би нама, члановима њихове породице, подарили божанску радост и богатство духовне љепоте.
Херцег-Нови је од вечерас оаза лирске чаролије, велике књижевне дјелатности. Хвала свима који су допринијели да буде овако дивна и оволико богата.

РЕКЛИ СУ О ТРГУ...

«Ако постоји Трг од оружја, Трг од брашна, Трг од млека ..., зашто неби постојао Трг од књиге. Заправо, има пуно разлога да постоји Трг од књиге. Ја се захваљујем организаторима Сајма у Херцег-Новом што су ме позвали да и ја нешто донесем , како се то некад говорило, од мрачарије на овај Трг од књиге».

«Овај простор је леп и допада ми се што је Сајам назван «Трг од књиге». Ја сам дуго и Београдски сајам доживљавао као трг од књиге. То су онда највећи тргови на свету, а свака књига је заправо једна улица и у свакој од тих улица можете срести неке јунаке или неку причу која се сакрила у корице неке књиге».
Горан Петровић

«Раскошно је Бог удесио да на Тргу Херцега Стефана, крај Цркве св. Архангела Михаила и тамо негде у даљини бисте Алексе Шантића, дакле у изванредном озарењу и озрачју, пред фином публиком, отменом, говорим своје стихове...»

«Видим, дакле, да је унесено извеснога реда. Рекао бих, чак, и извесног елитизма, да моју безначајност ту неуобзирујем, у овај обновљени Сајам књига, у новом амбијенту, и са новим енергијама».
Рајко Петров Ного

«Потврђује се да је овај сајам једино лепо огледало Херцег-Новог и огледало за сваког писца, али исто тако и за сваког читаоца, јер залуду је књижевност – ако нема читалаца. Данило Киш је својевремено рекао: «Само луд човек може писати, а да при том зна да то нико неће да чита.» Према томе, све је упућено на читаоца, на онога без кога нема литературе. Овај Сајам, заправо, потврђује да нема истинске књижевности без тих тајанствених телепатија између писца и његовог читаоца. И он потврђује још једну ствар, а то је да књига увек доспе тамо гдје треба. Једна лепа руска пословица каже: «Књига може да доспе докле ни вода не може».
«Белависта» је право место, у срцу града, право и истинско огледало. Ја сам раније само једном долазио на Сајам у Игалу, али чини ми се да је много лепше и сређеније решење што је то овде и нема довољно лепих речи који стоје иза тога да се Сајам одржава овде у буде баш такав какав јесте.»
Драган Јовановић - Данилов

«Ово је најбоље место за Сајам књига и по видику и по ономе што је направљено као изложбени простор за књиге. Нема превише издавача, али довољно за знатижељнике, довољно за праве читаоце, за право читање више него довољно».
Проф. Др Ратко Божовић

«Сам амбијент и сама чињеница да смо поред храма, даје једну додатну топлину и једну додатну духовну снагу овом Сајму. Овај предивни трг, који је симбол Херцег-Новог говори о томе колико је Херцег-Нови необичан. Има име Нови и тако прикрива своју древност. Сајам у Игалу је више био Сајам, а ово је више као сабиралиште. Изложене књиге су повод да се саберемо. «Трг од књиге» има некакву већу топлину и дјелује духовније, јер овај простор употпуњава невјероватан амбијент у коме је мјесто књизи, слици, икони».
Вишња Косовић

«Мени се веома допада како је организован Сајам. Мој први утисак је да је све елегантно и отмен. То није само низ тезги на којима се могу купити књиге како је то у многим местима, како је то и овде било ранијих година у Игалу, место је заиста лепо, овај трг је најлепше место у Херцег-Новом.»
Љиљана Хабјановић-Ђуровић

«Организовање сајма на «Белависти» је права ствар. Амбијент је предиван. Штета је само што је «Белависта» потпуно затворена, па је заклоњен поглед који је раније красио овај трг. А по њему је овај трг и добио име.»
Др Милош Милошевић

«Сајам је начинио један велики искорак и добио нови квалитет преласком са старе локације на овај прелепи трг. Тиме је Сајам књига постао на један лепши начин приступачан боље организован и саставни део овог лепог амбијента. Мислим да је «Трг од књиге» прави празник и књиге и културе.»
Проф. Др Сава Живанов

«Све ми импресивно изгледа. Ово је дивно место. Дивна је и публика. То заједно значи да и место и публика заслужују добре говорнике и интересантне теме.»
Проф. Др Драгомир Живојиновић

 

РИЈЕЧ НА ЗАТВАРАЊУ
Селимир Радуловић, умјетнички директор манифестације

Као да се на овогодишњој двонедељној књижевно-издавачкој манифестацији «Трг од књиге» обистинило древно гесло – ништа не радити без радости. Иако утамничени у свом времену, у свијету контроле мишљења и нужних илузија, свезнаковитих и милосрдних усрећитеља стварности, успјели смо, макар на трен, да измакнемо усуду опште боје времена и да се, захваљујући књизи, суочимо с радосним уздарјима многоврсних тајних писама. Тргу Херцега Стефана, који се находи у срцу Херцег-Новог, који је догађај по себи, придодали смо још један догађај по његовој мјери – књигу, чувајући његову природу, јер је, како је већ речено, све што је у складу с природом достојно поштовања. Са нама су од 21. јула до 2. августа, у оквиру 23 програмске цјелине, били актери који граде сам врх наше духовности, науке и књижевности – Његово високопреосвештенство, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Његово преосвештенство, епископ захумско-херцеговачки Глигорије, академик Драгутин Вукотић, Драган Јовановић Данилов, Рајко Петров Ного, Горан Петровић, Богољуб Шијаковић, Ратко Божовић, Милош Милошевић, Љиљана Хабјановић-Ђуровић, Сава Живанов, Драгољуб Живојиновић, Раша Попов и други.
Програми су били изузетно посјећени – њихова реализација готово стопроцентна. Као да се са лица сваконоћних посвећеника «Трга од књиге» препознавало у којој је мјери истинит глас који нам саопштава да је књига једини вјеродостојни еквивалент дисања. Да она не може нестати, будући је нешто свето, божанско, и да сви они гласови, који се находе у књигама, који се буде и излазе из нијемости, допиру до сваког од нас.
На тај смо се начин, будући у пријатељској гравитацији књиге, одбранили од профаних и опорих ријечи (шпедиција, царина, порез), које су, без разлога, хитнуте у нашем правцу. Као да је неко једнолинијски прочитао Платонову кажу о изгнању пјесника из идеалне државе и његов наук да они кваре душу, стварају варљиве привидне слике и дочаравају променљиве провале људске страсти. И, при том, заборавио да су они који пишу књиге лаки, крилати и свети! И да се душа, рекао би философ, вољно а не невољно отвара закону!
P.S.
Да ли је, након свега, неопходно подсјетити на слоган овогодишњег «Трга од књиге» - промјени (мо) се!

Организатори и издавачи присутни на ТРГУ ОД КЊИГЕ по завршетку манифестације упутили су ПРОГЛАС у коме кажу:
Књижевно – издавачка манифестација «Трг од књиге» одржана је у минуле двије недеље у Херцег-Новом. Општа је оцјена да је манифестација била добро осмишљена и успјешно реализована.
Добро расположење учесника и посјетилаца нису пореметиле ријечи које су стране култури и књизи (шпедиција, порез, царина), и које су помињане за вријеме трајања ТРГА ОД КЊИГЕ. И, наравно, објективни проблеми са којима су се због практичне тежине тих ријечи, суочили издавачи. Као да се заборавило да је књига, прије свега, културно добро, вјеродостојна легитимација сваког здравог друштва.
Морамо предочити да је просто невјероватно да у једној истој држави, између њена два дијела, не функционише несметан промет књига – без царина, пореза и осталих дажбина. Шта хоћемо да кажемо? Хоћемо да кажемо и да подсјетимо да је наша земља, Србија и Црна Гора, дакле, члан Савјета Европе и да је неопходно да се ова власт усагласи с нормама важећим за земље Европске заједнице.
Напосљетку, апелујемо да се искаже гест добре воље, односно, да се издавачи из Србије, који су наступили на ТРГУ ОД КЊИГЕ, ослободе, при повратку, плаћања ПДВ-а, будући су учествовали на манифестацији која је обогатила културни и књижевни живот Херцег-Новог и Црне Горе.
Књига је вјековјечити отисак сваког времена – па и нашег.
Борхес би рекао – памћење човјечанства.
А читање –својеврсни облик среће.
У име тог памћења и те среће учинимо да књига, на нормалан и цивилизован, дакле, европски начин дође до читалаца.