Трг од књиге

Јавна установа Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови у складу са одредбама Закона о библиотечкој дјелатности дјелује као народна (јавна) и матична за подручје Општине Херцег-Нови. Оснивач Библиотеке јесте Општина Херцег-Нови, а финансирање се реализује у пуном износу из Буџета града. Налази се на Тргу Херцега Стефана, дакле на изузетно атрактивној локацији центра Старог града у непосредној близини других културних установа. Смјештена је у ненамјенски грађеном и сада већ недовољном простору површине 420 м2. Од далеке 1985. године, када је овај простор био готово оптимално рјешење, фондови су и поред изузетно неадекватног попуњавања знатно увећани и ми смо данас суочени са чињеницом да у Библиотеци нема слободне полице. Недостатак простора ограничава квалитетније реализовање неких веома значајних сегмената дјеловања, првенствено рад са дјецом.

 

 

Дјелатност ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови осмишљена је кроз следеће сегменте: попуњавање и стручна обрада библиотечке грађе, пружање информација корисницима, изнајмљивање библиотечке грађе, рад са дјецом, матична служба, истраживачки пројекат Завичајна библиотечка збирка Боке Которске, издавачка дјелатност, осмишљавање изложби, промоција, предавања..., организовање сајма књига "Трг од књиге"...

              
Како у Библиотеци, нажалост, не постоји посебно опремљен простор намијењен дјеци, рад са најмлађима осмишљава се повремено у Читаоници за одрасле. Модерне бајкотеке, цртотеке, стихотеке... прилика су да долазак у Библиотеку дјеци буде сусрет са омиљеним ликовима из литературе и незабораван доживљај. Кроз игру, причу и маштање дјеца се уводе у чудесни свијет књига, учења и знања у жељи да заволе књигу и читање и да им долазак у Библиотеку постане свакодневна потреба.

 

Вореал, град побратим Херцег-Новог и Министарство спољних послова Француске финансирали су ПРОЈЕКАТ САРАДЊЕ БИБЛИОТЕКА ВОРЕАЛА И ХЕРЦЕГ-НОВОГ, који је, поред осталог, омогућио нашим библиотекарима студијско путовање у Француску гдје су били у прилици да се упознају са савременим методама рада са дјецом.

 

 

Као посебно значајан сервис својим корисницима Библиотека обавља међубиблиотечку позајмицу са Централном народном библиотеком "Ђурђе Црнојевић" са Цетиња, па су на тај начин милионски фондови ове библиотеке доступни и нашим корисницима.
Фонд Библиотеке смјештен је према Универзалној децималној класификацији (UDK) и садржи: више од 23000 наслова монографских публикација, односно више од 50000 примјерака, више од 500 наслова периодичних публикација или неколико хиљада јединица новина и часописа, обимну збирку плаката, позивница, каталога и преко 50000 јединица press cliping-a о Херцег-Новом. Посебно значајан дио фонда представља Завичајна збирка Боке Которске и легати.
Обрада библиотечког материјала обавља се према међународним стандардима, а од 1990. године примјењије се аутоматска обрада података уз коришћење програмског пакета CDS/ISIS (апликација БИБЛИО). Градска библиотека је једна од ријетких која има електронске базе података за комплетан фонд. Четири електронске базе: основни фонд, Завичајна збирка, легати и фонд Библиотеке Манастира Савина садрже преко 54000 записа. Библиотекари ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег-Нови, имајући у виду значај и интересовање научне јавности, прије десетак година обрадили су фонд Библиотеке Манастира Савина и континуирано обрађују приновљени библиотечки материјал, те око 4000 електронских записа овог фонда представљају зачетак израде централног електронског каталога за Општину Херцег-Нови. У плану је укључивање у библиотечко-информациони систем COBISS CRNA GORA.
Корисницима Библиотеке омогућено је бесплатно коришћење INTERNET-a, за сада, са једног рачунара.
Због недостатка и нефункционалности простора омогућен је слободан приступ књизи, нажалост, само за актуелне наслове белетристике и збирку CD ромова класичне музике, која је поклон Херцегновљанина Ђорђа Матковића.
Свакако најпријатнији простор у Библиотеци јесте читаоница као идеално мјесто за рад.

Корисницима су доступни: дневна штампа, многобројни лексикони, речници, енциклопедије, приручници... фондови који се по правилима библиотеке не могу користити ван установе, а за додатне информације на услузи су библиотекари. Такође, читаоница се користи и као простор за организовање: књижевних програма, изложби, предавања и за рад са дјецом.

Данас, наш циљ јесте да Градска библиотека: прати тренд модерног библиотекарства, да квалитетом услуга одговори сазнајним, образовним, друштвеним, културним и информацијским потребама корисника, да буде препознатљива истовремено као библиотечко-информациони центар и културно средиште града, да кроз пројекат Завичајне збирке (библиографско истраживање, издавачку дјелатност и културне програме) афирмише богату културну прошлост Боке Которске и надасве да достојно наставља традицију најстарије библиотеке у херцегновском крају Српске читаонице.